Kri­vič­no go­nje­nje i iz­vr­še­nje ka­zni za ubi­stvo i tor­tu­ru ne bi smje­lo da za­sta­ri­je­va, zbog če­ga bi tre­ba­lo pro­pi­sa­ti stro­že ka­zne za sva kri­vič­na dje­la ko­ja ka­žnja­va­ju rad­nje s obi­ljež­ji­ma tor­tu­re, oci­je­nje­no je iz Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA). Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca HRA Tea Gor­janc Pre­le­vić do­sta­vi­la je Mi­ni­star­stvu prav­de su­ge­sti­je i pre­lo­ge na Na­crt kri­vič­nog za­ko­ni­ka u ci­lju za­šti­te pra­va na ži­vot i za­bra­ne tor­tu­re. Iz te NVO su uka­za­li da je do sa­da za­star­je­lo kri­vič­no go­nje­nje za 50 od­sto ubi­sta­va ko­ja su se do­go­di­la od 1992. do 2001. go­di­ne.
Gor­janc Pre­le­vić je u ime HRA su­ge­ri­sa­la da se u na­cr­tu KZ pred­lo­ži de­kri­mi­na­li­za­ci­ja pre­o­sta­lih kri­vič­nih dje­la pro­tiv ča­sti i ugle­da, te uvo­đe­nje no­vih kri­vič­nih dje­la i do­pu­na po­sto­je­ćih u ci­lju po­ja­ča­ne za­šti­te no­vi­na­ra.
Pred­lo­ži­la je da se iz­bri­še re­če­ni­ca da se „uslov­no mo­že ot­pu­sti­ti osu­đe­ni sa iz­dr­ža­va­nja ka­zne za­tvo­ra ili ka­zne du­go­traj­nog za­tvo­ra ako se na osno­vu pro­cje­ne ri­zi­ka utvr­di da ne po­sto­je smet­nje u po­gle­du nje­go­ve bez­bjed­no­sti”, ci­je­ne­ći da za ta­ko ne­što ne­ma prav­nog osno­va.
– Pred­lo­že­no rje­še­nje je su­prot­no raz­lo­zi­ma za uslov­ni ot­pust i svr­si ka­žnja­va­nja. Prav­ni po­re­dak Cr­ne Go­re, kao ni me­đu­na­rod­ni stan­dar­di, ne po­zna­je za­tvor­sku ka­znu u ci­lju za­šti­te lič­ne bez­bjed­no­sti. Ima­ju­ći u vi­du da se uslov­ni ot­pust od­re­đu­je na osno­vu mol­be za­tvo­re­ni­ka, a ne na si­lu, kao i da Upra­va po­li­ci­je mo­že da obez­bje­đu­je oso­be na slo­bo­di ko­ji­ma je bez­bjed­nost ugro­že­na, sma­tra­mo da pred­lo­že­na od­red­ba ni­je oprav­da­na – uka­za­la je Gor­janc Pre­le­vić u do­pi­su Mi­ni­star­stvu prav­de.
Iz HRA su su­ge­ri­sa­li na po­ve­ća­nje ka­zne za kri­vič­no dje­lo „pri­nud­na ste­ri­li­za­ci­ja“, te da se pro­pi­še ka­žnja­va­nje za po­ku­šaj tog kri­vič­nog dje­la i dje­la „sa­ka­će­nje ge­ni­ta­li­ja“. Sma­tra­ju da je neo­p­hod­no pro­pi­sa­ti ka­žnja­va­nje za po­ku­šaj i kri­vič­nih dje­la „iz­nu­đi­va­nje is­ka­za“, „mu­če­nje“, te da je po­treb­no znat­no po­ve­ća­va­nje ka­zni za kri­vič­na dje­la ko­ji­ma su in­kri­mi­ni­sa­ne rad­nje „tor­tu­re“, „pri­nu­de“, „zlo­sta­vlja­nja“ i „ugro­ža­va­nja si­gur­no­sti“.
– Pred­la­že­mo da se po­ve­ća­nje ka­zni iz­vr­ši ima­ju­ći u vi­du da prak­sa Ko­mi­te­ta pro­tiv tor­tu­re su­ge­ri­še da bi „od­go­va­ra­ju­ćim ka­zna­ma“ za tor­tu­ru tre­ba­lo sma­tra­ti ka­zne za­tvo­ra u ra­spo­nu od šest do 20 go­di­na. Ko­mi­tet je na­šao da ka­zna od jed­ne go­di­ne za­tvo­ra za po­li­caj­ce ko­ji su osum­nji­če­nog ski­nu­li, sta­vi­li mu li­si­ce, vu­kli ga po ze­mlji i tu­kli – ni­je od­go­va­ra­ju­ća i pred­sta­vlja po­vre­du čla­na 4, st. 2 kon­ven­ci­je. Ima­ju­ći u vi­du da je ten­den­ci­ja ka­zne­ne po­li­ti­ke u Cr­noj Go­ri da se po­li­cij­ska tor­tu­ra ne­pri­mje­re­no ka­žnja­va i uslov­nim osu­da­ma, pred­la­že­mo da se pro­pi­še da ovu vr­stu kri­vič­nih dje­la ni­je mo­gu­će uslov­no ka­žnja­va­ti ili da se za sva­ko dje­lo pro­pi­še ka­zna od de­set go­di­na, što bi one­mo­gu­ći­lo uslov­no ka­žnja­va­nje – ka­za­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Pred­lo­ži­la je da se u ci­lju ja­ča­nja za­šti­te pra­va na ži­vot obez­bi­je­di da ne za­sta­ri­je­va kri­vič­no go­nje­nje za kri­vič­na dje­la „te­ško ubi­stvo“ i „ubi­stvo“.
– Ima­ju­ći u vi­du da je iz­mje­nom KZCG 2014. go­di­ne omo­gu­će­no da kri­vič­no go­nje­nje i iz­vr­še­nje ka­zne za kri­vič­na dje­la iz obla­sti ko­rup­ci­je ne za­sta­ri­je­va, ima­ju­ći u vi­du i za­bri­nja­va­ju­ći trend ra­sta bro­ja ubi­sta­va u Cr­noj Go­ri ko­ji je za­bi­lje­žen to­kom pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne, kao i zna­tan broj ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va u Cr­noj Go­ri, od ko­jih je već u vi­še od 50 od­sto slu­ča­je­va na­stu­pi­la za­sta­ra, pred­la­že­mo da se u ci­lju ja­ča­nja za­šti­te pra­va na ži­vot obez­bi­je­di da ne za­sta­ri­je­va ni kri­vič­no go­nje­nje i iz­vr­še­nje ka­zne za kri­vič­na dje­la te­ško ubi­stvo i ubi­stvo. Na­i­me, pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma Upra­ve po­li­ci­je, od 1. ja­nu­a­ra 1992. do 31. ma­ja 2012. po­či­nje­no je 460 ubi­sta­va, od če­ga je 37 ubi­sta­va osta­lo ne­ra­svi­je­tlje­no. Pret­po­sta­vlja se da je na­stu­pi­la za­sta­ra u vi­še od 50 od­sto ne­ra­svi­je­tlje­nih slu­ča­je­va, od­no­sno u 19 ubi­sta­va ko­ja su se do­go­di­la od 1992. do 2001, ima­ju­ći u vi­du da re­la­tiv­na za­sta­ra za kri­vič­no dje­lo ubi­stvo na­stu­pa u ro­ku od 15 go­di­na od da­na iz­vr­še­nja – upo­zo­ri­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Gor­janc Pre­le­vić je uka­za­la da je od 2013. go­di­ne re­gi­sto­va­no de­vet ubi­sta­va, 2014. go­di­ne 19, 2015 – 17, a 2016 – 23 ubi­stva.
– Sa­mo u pr­vom mje­se­cu 2017. go­di­ne do­go­di­la su se tri ubi­stva. Ta­ko­đe, pre­ma iz­vje­šta­ju Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, Cr­na Go­ra se na­la­zi­la na vi­so­kom 13. mje­stu po iz­ra­že­noj sto­pi smrt­no­sti ko­ja je na­stu­pi­la kao po­sle­di­ca me­đu­ljud­skog na­si­lja u is­tra­ži­va­nju ko­je se od­no­si­lo na 2012. go­di­nu i ko­jim je ob­u­hva­će­na 41 dr­ža­va u Evro­pi. Sma­tra­mo da bi spre­ča­va­njem za­sta­ri­je­va­nja kri­vič­nog go­nje­nja za k.d. „ubi­stvo“ i k.d. „te­ško ubi­stvo“ dr­ža­va od­go­vor­no dje­lo­va­la u prav­cu ge­ne­ral­ne pre­ven­ci­je tih kri­vič­nih dje­la i za­šti­te pra­va na ži­vot – na­ve­la je ona.
A.O.


Nov­ča­no ka­žnja­va­ti za kr­še­nje pret­po­stav­ke ne­vi­no­sti

Gor­janc Pre­le­vić je ka­za­la da pred­lo­že­nu od­red­bu „ko jav­no iz­lo­ži po­ru­zi sud ili dr­žav­no tu­ži­la­štvo” sma­tra­ju pro­ble­ma­tič­nom iz dva raz­lo­ga.
– Pr­vo, rad­nja „iz­la­ga­nje po­ru­zi“ ni­je de­fi­ni­sa­na u KZCG, ni­ti je Mi­ni­star­stvo prav­de pred­lo­ži­lo nje­nu de­fi­ni­ci­ju, a pre­ma prak­si Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va za­kon mo­ra bi­ti pre­ci­zno for­mu­li­san. „Iz­la­ga­nje po­ru­zi“ bi se mo­glo tu­ma­či­ti i ta­ko da spre­ča­va ar­gu­men­to­va­nu kri­ti­ku u jav­nom in­te­re­su na ra­čun su­da ili tu­ži­la­štva s pri­mje­sa­ma hu­mo­ra, što je su­prot­no evrop­skim stan­dar­di­ma – ka­za­la je ona.